1.1. Pretnje održivosti

1.1.1. Odgovornost za životnu sredinu

Sportske aktivnosti često imaju veliku potrošnju prirodnih resursa, kao što su voda i energija, i stvaraju otpad. Održivost u sportu nastoji da smanji ovaj negativan uticaj na prirodno okruženje.

1.1.2. Društveni uticaj

Sport ima snažan društveni domet i može uticati na zajednicu na različite načine. Socijalna održivost se odnosi na promociju jednakih mogućnosti, inkluzije i pristupa sportu za sve.

1.1.3. Ekonomska profitabilnost

Ekonomska održivost u sportu podrazumeva odgovorno upravljanje finansijskim sredstvima, obezbeđujući da su sportski projekti izvodljivi i da se generišu dugoročne koristi.

1.2. Mogućnosti u vezi sa održivošću

S druge strane, održivost u sportu nudi nekoliko prednosti, kako za životnu sredinu, tako i za društvo i ekonomiju.

1.2.1. Koristi za životnu sredinu

Kroz mere kao što su smanjenje potrošnje energije i vode, upravljanje otpadom i promovisanje održive mobilnosti.

1.2.2. Socijalne naknade

Kroz mere kao što su pristupačnost sportskim objektima, uključivanje ugroženih grupa, promocija fizičkog i ekološkog obrazovanja i prevencija povreda.

1.2.3. Ekonomske koristi

Kroz mere kao što su smanjenje operativnih troškova i poboljšanje imidža brenda. Čak i najvažnije planetarne organizacije uključuju održivost među glavne teme diskusije

1.3. Povezivanje sa direktivama EU

UN 2030 Agenda za održivi razvoj je akcioni program za ljude, planetu i prosperitet potpisan u septembru 2015. godine od strane vlada 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija. Obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja.

Održivi razvoj je definisan kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Da bi se postigao održivi razvoj, važno je uskladiti tri osnovna elementa: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.

Uloga sporta je važna u postizanju ciljeva održivog razvoja (SDGs) jer njegov univerzalni jezik ujedinjuje narode, kulture i polove. Imajući to u vidu, u 2017. godini, UNESCO, tokom 6. međunarodne konferencije ministara i visokih zvaničnika odgovornih za fizičko vaspitanje i sport (Mineps VI), napravio je Kazanski plan, globalni sporazum koji kombinuje sportske politike i ciljeve održivog razvoja, operativan.

Konkretno, sport interveniše na mnogim postavljenim ciljevima:

• obezbeđuje zdrav život i promoviše dobrobit svih;
• garantuje kvalitetno obrazovanje, rodnu ravnopravnost;
• promoviše ekonomski rast i dostojanstven rad;
• smanjuje nejednakosti među zemljama;
• to čini gradove otpornim, sigurnim i održivim;
• promoviše miroljubiva društva.

1.3.1.    Ciljevi vezani za sport

Ističemo moguću ulogu sporta u postizanju svakog od 17 ciljeva:

• Okončanje siromaštva / ciljevi održivog razvoja Rad i ekonomski rast: sport je očigledno i ekonomija i rad; U stvari, sportski sektor obuhvata vrste zapošljavanja na različitim nivoima, sposoban da ponudi dovoljno mogućnosti za posao i prihode čak i za manje dobrostojeće socijalne kategorije.
• Postizanje nulte gladi, postizanje sigurnosti hrane, poboljšanje ishrane i promovisanje održive poljoprivrede: sport može podići svest o važnosti kupovine održive hrane, sigurnosti hrane, zdrave ishrane i održive
• Zdravlje i blagostanje: sportska aktivnost poboljšava blagostanje, zdravlje i sprečava bolesti i odličan je alat za obrazovanje za aktivan i zdrav način života. Pored toga, raznovrsnost postojećih sportova osigurava da se sport može baviti u svim uzrastima i u svim fizičkim uslovima i na svim nivoima
• Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja / 5. Rodna ravnopravnost: sport i fizičko vaspitanje mogu motivisati djecu i mlade da pohađaju i uključe se u obrazovanje, a kroz bavljenje sportom mogu se naučiti ključne vještine i vrijednosti kao što su tolerancija i inkluzija, šaljući pozitivnu poruku za eliminaciju rodnih razlika čak i u širem kontekstu.
• Održivo upravljanje vodama / 7. Čista energija: sportski konteksti kao što su sportovi na vodi mogu promovisati i dovesti do poboljšanja kvaliteta vode smanjenjem zagađenja i otpada. Efikasnost korišćenja vode i energetska efikasnost takođe treba poboljšati u sportskim objektima primenom relevantnih standarda i propisa.
• Promovisanje inovacija i otporne infrastrukture: sport može da obezbedi inovativne i pristupačne sportske prostore, podržavajući izgradnju i obnovu infrastrukture, uključujući i sportske objekte.
• Smanjenje nejednakosti među zemljama: Sport je efikasan alat za rešavanje nejednakosti u teško dostupnim oblastima i za osnaživanje pojedinaca i zajednica.
• Održivi gradovi i zajednice: sport podstiče zelenu ekonomiju, otpornost gradova, zdravlje životne Zdrava sportska aktivnost zahteva potragu za čistim prostorima, bilo da su na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Sport može pomoći u uklanjanju prepreka i barijera u životnoj sredini, transportu i javnim uslugama kako bi se osigurao pristup svima, uključujući osobe sa invaliditetom.

• 12-13-14-15 Održivi razvoj: sport može da podrži održivu potrošnju i proizvodnju i način života koji je pogodan za prirodu, smanjujući uticaj sportskih događaja na životnu sredinu (npr. stadioni bez plastike i stadioni sa fotonaponskim panelima, reciklaža sportske opreme, ekološki održive uniforme, odvojeno odlaganje otpada). Pored toga, sportski i sportski događaji, posebno vodeni sportovi, mogu biti odlične platforme za promovisanje očuvanja i održivog korišćenja okeana i
• 16-17 Mir, pravda i jake institucije i partnerstva: sport nudi moćnu komunikacionu platformu za širenje vrednosti kao što su poštovanje, fer- plej i timski rad. Globalni domet i univerzalni karakter sporta čine ga osnovnim alatom za udruživanje resursa, stvaranje sinergija i stvaranje mreža i partnerstava sa više zainteresovanih strana u cilju podsticanja održivog razvoja i postizanja mirovnih

1.4. Održivost sportskih događaja u globalnom kontekstu

Što se tiče održivosti, važan doprinos daje organizacija i realizacija sportskih događaja. Sportski događaji često troše značajne resurse i imaju značajan uticaj na životnu sredinu, uključujući aspekte kao što su izgradnja stadiona, upravljanje prilivom gledalaca, emisija ugljenika, stvaranje otpada i još mnogo toga.

Prema studiji Organizacije Ujedinjenih nacija (UN Environment Emissions Gap Report), sportski sektor proizvodi između 1% i 2% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

U nekim zemljama, uključujući Italiju, postoji pozitivan trend u akciji za smanjenje ovih emisija.

Efikasan alat za kontrolu i planiranje daje ESG (Environmental, Social and Governance) strategija, koja preuzima sve centralniju ulogu u panorami sportskih događaja.

U okviru takvih događaja, ova strategija se odnosi na pristup koji su organizatori preduzeli za upravljanje i integraciju ekoloških, socijalnih i upravljačkih pitanja u svoje aktivnosti i odluke.

Ovaj pristup ima za cilj promovisanje održivosti, socijalne inkluzije, odgovornosti i transparentnosti u organizaciji i vođenju sportskih događaja. To uključuje akcije kao što su smanjenje uticaja događaja na životnu sredinu, promovisanje raznolikosti i inkluzije, zaštita ljudskih prava i poboljšanje korporativnog upravljanja i etike.

ESG strategija je od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da se sportskim događajima upravlja odgovorno i održivo, poštujući životnu sredinu, ljude i zajednice koje su uključene.

Sport predstavlja privilegovani kanal kroz koji se deluje i komunicira održivost i upravo na taj aspekt se fokusiraju srednjoročni i dugoročni planovi mnogih sportskih organizacija.

MOK (Međunarodni olimpijski komitet) i Ujedinjene nacije dele cilj da svet učine mirnijim i održivijim mestom. Za MOK, to znači osigurati da sport igra vitalnu ulogu u promovisanju obrazovanja, mira, socijalne inkluzije i zdravog načina života. A kada je 2015. godine sport zvanično priznat kao važan stimulator održivog razvoja i uključen je u Agendu Ujedinjenih nacija 2030, MOK je razvio svoju strategiju, stavljajući održivost kao jedan od tri stuba Olimpijske agende 2020, zajedno sa kredibilitetom i mladima. Olimpijska agenda 2020+5 je novi plan koji reguliše narednih 5 godina i dodaje neke ključne trendove u pet glavnih oblasti (infrastruktura i prirodni lokaliteti, nabavka i upravljanje resursima, mobilnost, radna snaga i klima): Solidarnost, digitalizacija, održivost, kredibilitet, ekonomska i finansijska otpornost.

Kao lider olimpijskog pokreta, MOK koristi svoj uticaj da podstakne ceo olimpijski pokret – uključujući nacionalne olimpijske komitete, međunarodne sportske federacije i sportiste – da sport učini održivijim.

Evropska komisija je takođe doprinela raspravi o ovoj temi, kroz preporuke o zelenom i održivom sportu. Kao rezultat zajedničkog rada u okviru Ekspertske grupe za zeleni i održivi sport koju je kreirala Evropska komisija u saradnji sa odredbama četvrtog plana rada EU za sport 2021-2024, čiji je sastavni deo Odeljenje za sport od 2021. godine, preporuke imaju za cilj razumevanje pejzaža “zelenih sportova” u okviru EU i mapiranje projekata, postojeće inicijative i prakse.

1.5. Evropske strategije u vezi sa održivošću

Usmerene uglavnom na evropske i nacionalne javne organe odgovorne za sport i organizacije u sportskom sektoru, preporuke su podeljene u 4 sekcije:

• Inovativna međuindustrijska rešenja;
• Održiva sportska infrastruktura;
• Održivi sportski događaji;
• Obrazovanje i promocija održivih sportskih

Oni predstavljaju konkretnu zajedničku strategiju koja ima za cilj da podstakne različite aktere koji posluju u svetu sporta da usvoje mere, prakse i akcije koje imaju manji uticaj na životnu sredinu, podržavajući potrošnju, održivu proizvodnju i način života koji poštuje prirodu.

Politike i akcije kreatora politika u državama članicama EU, međunarodnih i nacionalnih sportskih federacija, profesionalnih i grassroots sportskih klubova, fitnes sektora, industrije sportske opreme, sektora sportskog turizma, ali i potrošača, sportista i, na kraju, ali ne i najmanje važno, navijača, imaju značajan uticaj na klimu i životnu sredinu.

Konkretno, države članice se pozivaju da:

• razvoj nacionalnih strategija za održivi sport;
• usloviti javno finansiranje nacionalnih upravnih tela u sportskom sektoru postizanjem ciljeva održivosti.

Sportske organizacije se pozivaju da:

• utvrditi karbonski otisak, odnosno meru količine emisije gasova sa efektom staklene bašte koje se ispuštaju u atmosferu aktivnostima za nečiji sport;
• razviti planove održivosti životne sredine kao deo strategije razvoja svog

Preporuke Komisije predstavljaju jasnu sliku snažne želje sveta sporta da deluje po pitanjima vezanim za održivost životne sredine kojima se sport takođe poziva da doprinese, i u skladu su sa međunarodnim i evropskim standardima Zelenog dogovora i Agende Ujedinjenih nacija KSNUMKS.

Pored toga, objavljen je i poziv za iskazivanje interesovanja za učešće u Zajednici prakse za zeleni i održivi sport SHARE 2.0, čiji će članovi raditi na sprovođenju preporuka Ekspertske grupe za zeleni sport. Ova zajednica će biti otvorena za sve bivše članove Grupe i sve one koji su zainteresovani da igraju aktivnu ulogu u stvaranju sporta održivijim.

1.5.1. Sport za inicijativu za klimatske akcije

Inicijativa Sport za klimatske akcije je još jedna inicijativa ka održivosti životne sredine. Promovisan u 2016. godini od strane UNFCCC (Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama) i drugih institucija da ujedine napore sportske zajednice ka održivosti životne sredine. Cilj je da se svet sporta uključi u borbu protiv klimatskih promena, sa fokusom na smanjenje emisije CO2 i klimatsko obrazovanje, promovisanje održive i odgovorne potrošnje i podsticanje konkretnih klimatskih akcija kroz komunikaciju.

1.5.2. Moguća rešenja za održiviji sport za životnu sredinu

Postoje brojni start-upovi i inicijative posvećene stvaranju sportskih aktivnosti i praksi sve više bez ugljenika. Da vidimo neke od mogućih inovacija koje će sve manje i manje menjati biofizičnost planete.

Za tradicionalne sportove koji su već popularni, postoji više načina da se poveća njihova održivost. Implementacija energetski efikasnih sistema osvetljenja u sportskim objektima, upotreba reciklirane vode za održavanje igrališta i promocija recikliranja i smanjenja otpada tokom sportskih događaja samo su neka od održivih rešenja.

Pored toga, promovisanje lokalnih sportskih događaja može značajno smanjiti ugljenični otisak povezan sa putovanjima. Podsticanje korišćenja održivih prevoznih sredstava, kao što su bicikli i javni prevoz, od strane gledalaca i sportista, dodatno doprinosi ovom cilju.

Uključivanje sportskih federacija, sportista i navijača je od ključnog značaja za promovisanje sportske kulture koja vrednuje održivost. Kroz saradnju moguće je razviti inicijative koje sport čine ne samo sredstvom za održavanje fizičke aktivnosti pojedinaca, već i sredstvom za zaštitu životne sredine.

Tehnološki napredak i održive inovacije otvaraju nove puteve kako bi sport bio ekološki prihvatljiviji. Reciklirani materijali koji se mogu reciklirati postaju sve češći u sportskoj opremi, od odeće do dodataka, smanjujući ekološki otisak sportista.

1.5.3. Održivi materijali u fokusu

Upotreba ekološki prihvatljivih materijala za proizvodnju sportske opreme je fundamentalni korak ka održivijem sportu. Daske za surfovanje napravljene od obnovljivih materijala, fudbalske lopte napravljene od recikliranih materijala i sportska odeća napravljena od održivih vlakana su primeri kako sportska industrija prihvata održivost.

Održivo upravljanje sportskim događajima je još jedna ključna oblast. To uključuje sve, od smanjenja potrošnje otpada i vode do korišćenja obnovljivih izvora energije za napajanje događaja. Carbon offset programi za velike međunarodne sportske događaje postaju sve češći, pomažući da se neutrališe uticaj takvih događaja na životnu sredinu.

Podsticanje sportista i navijača da koriste održiva prevozna sredstva je od suštinskog značaja. To se može postići kroz pružanje pristupačnih i efikasnih opcija javnog prevoza za sportske događaje, kao i promovisanje upotrebe biciklizma i hodanja kao ekološki prihvatljivih alternativa.

Obrazovanje igra ključnu ulogu u promovisanju održivijeg sporta. Podizanje svesti među sportistima, navijačima i organizatorima o uticaju sporta i održivih praksi na životnu sredinu može da podstakne značajne promene. Kampanje podizanja svesti i edukativni programi mogu podstaći odgovornije ponašanje i svesne izbore među ljubiteljima sporta.

U zaključku, dok se trudimo da ekološki održiv sport široko rasprostranjena realnost, jasno je da uspeh zavisi od saradnje između sportske industrije, sportista, navijača i zajednica. Kroz inovacije, obrazovanje i aktivno učešće, možemo osigurati da sport nastavi da donosi radost i zajedništvo, istovremeno minimizirajući njegov uticaj na životnu sredinu.